Staljingradska bitka je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Bitku su obeležili brutalnost i nebriga za civilne žrtve sa obe strane. Bitka se sastojala iz nemacke opsade južnog ruskog grada Staljingrada (današnji Volgograd), bitke unutar grada, i sovjetske kontraofanzive koja je konacno zarobila i uništila nemacke i ostale snage sila Osovine oko grada. Ukupni gubici se procenjuju na izmedju 1 i 2 miliona. Sile Osovine su izgubile oko cetvrtine ukupnog ljudstva na istocnom frontu, i nikad se nisu oporavili od poraza. Za Sovjete, koji su izgubili preko milion vojnika i civila za vreme bitke, pobeda kod Staljingrada je znacila pocetak oslobodjenja Sovjetskog Saveza, vodeci ka konacnoj pobedi nad Nacistickom Nemackom, 1945.
Bitka za Staljingrad je bila zamišljena kao jedna etapa u znatno većoj nemačkoj operaciji „Blau“.Ta operacija je imala za cilj zauzimanje gorepomenutog Donskog basena i slalom prema Kavkazu, tj Majkopu i Groznom i njihovim zalihama nafte koja je tako bila potrebna Nemačkoj za nastavljanje rata.Takođe Nemci su računali i na nacionalne pokrete u Iranu i Iraku kao i uvlačenje Turske i Japana na stranu Nemaca u rat protiv Sovjetskog Saveza. Političko i moralno stanje u Nemačkoj zahtevalo je što bržu pobedu nad Rusima posle zimskog kraha „Barbarose“.Operacija „Blau“ je podeljena na nekoliko faza i podoperacija a početne su podrazumevale zauzimanje Staljingrada brzim prodorom tenkovskih jedinica sa jugozapada i severozapada i odsecanje većeg broja sovjetskih jedinica na tom pravcu .Za operaciju „Blau“ je predviđena osnažena grupa armija „Jug“ koja se sastojala iz grupe armija „A“ i grupe armije „B“,prve pod komandom feldmaršala Vajsa,a druge pod komandom Vilhema Lista.U njihov sastav je ulazilo 97 divizija (76 pešadijskih,10 tenkovskih,8 motorizovanih i 3 konjičke).Staljingrad je za njih predstavljao običan objekat na mapi,ali sled događaja i sovjetski otpor će ga pretvoriti u novi Verden.
Sovjetske pripreme i planovi
Sovjeti su bili veoma uzdrmani i oslabljeni neuspehom kod Prohorovke i krahom njihove prve ofanzive koja je toliko obećavala.Sada su znali da je incijativa prešla u ruke Nemaca.Pitanje je bilo gde će Nemci udariti.Staljin se naročito pribojavao ponovne ofanzive u pravcu Moskve gde je odbrana bila naročito slaba.Ali sovjetski obaveštajac Mihail Kuznjecov je javio o planiranoj ofanzivi na jugu.To su potvrdila i dokumenta iz jednog srušenog nemačkog aviona.Zbog toga je na tom pravcu pojačana odbrana ,upućena velika količina, naoružanja ,opreme i pojačanja trupama.Ali i pored toga sovjetske snage nisu bile dovoljno jake.Udar su trebalo da podnesu snage Brnjaskog,Jugozapadnog i Južnog fronta(81 pešadijska i 12 konjičkih divizija kao i 38 motorizovanih brigada i 62 tenkovske brigade,Na glavnom pravcu nastupanja odnos snaga je bio približno podjednak uz nadmoćnost Verhmahta u artiljeriji i avionima.Takođe da bi usporili i oslabili nemački napad izgradili su sovjetski radnici 4 utvrđena pojasa,a preduzete su mere za odbranu u samom gradu.
Sovjetske pripreme i planovi
Sovjeti su bili veoma uzdrmani i oslabljeni neuspehom kod Prohorovke i krahom njihove prve ofanzive koja je toliko obećavala.Sada su znali da je incijativa prešla u ruke Nemaca.Pitanje je bilo gde će Nemci udariti.Staljin se naročito pribojavao ponovne ofanzive u pravcu Moskve gde je odbrana bila naročito slaba.Ali sovjetski obaveštajac Mihail Kuznjecov je javio o planiranoj ofanzivi na jugu.To su potvrdila i dokumenta iz jednog srušenog nemačkog aviona.Zbog toga je na tom pravcu pojačana odbrana ,upućena velika količina, naoružanja ,opreme i pojačanja trupama.Ali i pored toga sovjetske snage nisu bile dovoljno jake.Udar su trebalo da podnesu snage Brnjaskog,Jugozapadnog i Južnog fronta(81 pešadijska i 12 konjičkih divizija kao i 38 motorizovanih brigada i 62 tenkovske brigade,Na glavnom pravcu nastupanja odnos snaga je bio približno podjednak uz nadmoćnost Verhmahta u artiljeriji i avionima.Takođe da bi usporili i oslabili nemački napad izgradili su sovjetski radnici 4 utvrđena pojasa,a preduzete su mere za odbranu u samom gradu.
Tok operacije
Prva faza:ofanziva Nemaca
Operacija „Blau“ je počela 28 juna 1942 moćnom artiljerijskom pripremom.Nemačke trupe brzo su postigle zavidne uspehe,ali ne i presudne,npr nisu ispele da istisnu i zarobe Jugozapadni front kod Voronežja.Naročito je dobro napredovala nemačka 6 armija pod komandom generala Paulusa koja je 17 jula uspela da prodre u Staljingradsku oblast započinjući tako Staljingradsku bitku.Samo nekoliko časova kasnije od ostataka južnog fronta i jedinica na tom području formiran je Staljingradski front od približno 16 divizija od sa 180 000 000 ljudi,360 tenkova i 337 aviona i 7900 topova i minobacača.6 Armija je tada brojala 14 divizija od 270 000 000,8000 topova i 500 tenkova.Podržavala ih je 4 Luftflota Rihthofena sa 1200 aviona.Neposredno ispred nje su bile sovjetska 62 i 64 armija.Međutim sovjetima su pristizala sve veća pojačanja,ali uprkos tome 6 armija je napredovala,mada je odlučeno da se polje njenog delovanja suzi ,a na bok pošalje italijanska 8 armija.Južnije od njih je delovala 4 tenkovska armija generala Hota isturena ka Staljingradu.Hot je pokušao da se 6 avgusta prateći želežničku prugu energičnom ofanzivom probije u južne delove Staljingrada ali je bio odbijen.već 7 avgusta je 6 Paulusova armija istisnula 62 armiju i došla na spoljašnji odbrambeni pojas Staljingrada.Time je završena prva odbrambena faza bitke.
Ruski tenkovi u jurišu u stepama Nemačke mehanizovane kolone na
ispred Staljingrada putu za Staljingrad
Nemci koji su se sada nalazili 40km,a na nekim mestima (Hot) i na daljini 20-30 km planirali su da koncentričnim udarima sa severa i juga brzo slome odbranu Staljingrada izauzmu ga.Sa 15 avgustom se nastavila nihova ofanziva i započela druga odbrambena faza Staljingradske bitke.U ovoj fazi Nemci su sadejsvom svih rodova vojske slomili rusku odbranu na Donu i formirali mostobrane za dalje nastupanje.23 avgusta 6 armija je uspela da probije odbranu na spoju 4 oklopnog korpusa i 62 armije ida se probije do Rinoka na Volgi uprkos žestokom sovjetskom otporu ida odatle počne napade na jug ka severnim predgrađima staljingrada.Ona je ovom brešom rasekla Staljingradski front na pola i okružila 62 armiju.Sa 23 avgustom počela su i masovna bombardovanja Staljingrada.Sa 700 aviona Nemci izvršili napad bombardujući masovno grad zapaljivim bombama.Budući da je bilo leto,suvo vreme a u gradu je postojao veliki broj drvenih kuća i skladišta nafte grad je za tili čas planuo.Bilo je mnogo žrtava što civila što sovjetskih rezervi.Ali sovjetsko stanovništvo nije pokleknulo,ono se odmah bacilo na gašenje požara, iako je to bilo teško jer je bombardovanje oštetilo vodovod,simultano organizujući dobrovoljačke bataljone i upućujući ih u žar bitke koja se već prenosila u Staljingrad.Protivavionski topovi 85mm kojima su upravljale i sovjetske devojke i srednjoškolci uspešno su odbijale i nemačke avione i tenkove.Ali Nemci su napredovali stopu po stopu i 12 septembra uspeli da se približe na 2 do 10km od grada.Komandu nad okruženom 62 armijom preuzeo je tada energični general Čuikov primivši komandu od generala koji je smatrao da je dalji otpor 62 armije uzaludan.On se odmah sa svojim štabom prebacio na samu liniju borbe.Odlučio je da brani grad do poslednjeg.“Ili ćemo ga odbraniti ili ćemo svi izginuti u njemu.Za nas preko Volge nema zemlje!“ rekao je.Već sledećeg 13 septembra Nemci su uz artiljerijsku podršku krenuli u „konačan“ juriš na Staljingrad.Nemci su uspeli da se probiju u sam grad i tada su počele ogorčene gradske borbe.Čuikov je znao da nadmoćnijeg nepriljatelja mora uvesti u borbu iscrpljivanja.Ali prvo je trebalo održati postojeće stanje pre nego što prva neophodna pojačanja ( 13 gardiska divizija) stignu.Dotada su grad trebale da održe jedinice novomobilisanih radnika i iznurene jedinice koje su se povukle u grad.One su uspele da to ispune i da posle žestokih borbi zadrže Mamajev kurgan koji je bio kritičan za uspešno prebacivanje pojačanja preko Volge.Ali Nemci su uspeli da napreduju u drugim krajevima grada i da na nekoliko mesta izbiju na Volgu.Ali sada se pojavio problem kako da ih zadrže.Nemačka doktrina blitzikriega nije bila primenjiva u urbanim uslovima,a Sovjeti su posle Sevastopolja i Lenjingrada znali kako se boriti u gradu.Oni su od prisutnih jedinica obrazovali male i pokretljive jurišne odrede.Oni su napadajući frontalno i u pozadini lišili Nemce artiljerijske i vazdušne podrške jer su Nemci tako gađali i svoje vojnike.Fabrika „Barikada“ je branioce oskrbila i sa 12 tenkovskih kupola koje su bile montirane kao samostalne vatrene tačke.Svaka zgrada je pretvorena u tvrđavu. Takva je na primer bila čuvena Pavlovljeva kuća.Nju je 58 dana u opkoljenom području branila grupa od 10-tak ljudi.Oni su uspeli da osujete svako dalje napredovanje Nemaca na tom području.A Nemcima je pravila toliko problema da je na kartama Paulusa ona obeležena kao neosvojiva tvrđava koju brani najmanje 1 bataljon.Ali to je bila ustvari obična trospratna kuća koju je umešno branio vodnik Pavlov i njegovi vojnici. Borbama se dnevno front menjao u metrima.Dešavalo se da jedna zgrada dnevno menja vlasnika i po 20 puta.Dok bi se Nemci branili na spratovima Sovjeti bi nadirali iz prizemja i taman kada bi Sovjeti uspeli da očiste spratove Nemci bi zauzeli prizemlje.I tako u beskonačnost.Ali nije samo sovjetska umešnost zaustavila Nemce već i ogroman moral i boraca i civila.Rusi su se retko predavali,mnogi civili su se dobrovoljno priljavljivali u vojsku dok su sovjetski radnici nastavili proizvodnju naoružanja i u ratom zahvaćenom gradu.Bilo je primera da u tek dovršeni tenk uskače posada na jednom kraju fabrike i priključuje se borbi koja je besnela na drugom kraju iste fabrike.
General Paulus je bio šokiran teškim gubicima i sporim napredovanjem svoje 6 armije.Pojačanja su morala da se dovlače čak iz Francuske.Što se približavala zima Nemci su postajali sve očajniji.Hitler je 14 oktobra izdao naredbu za poslednji veliki napad u toj godini sa ciljem da se zgromi i poslednji bolšljevički bastion na levoj obali Volge.Posle snazne artiljerijske i avionske pripreme nemački vojnici su puni vere u sebe i elana jurnuli na sovjetske položaje.Njima je već bilo dosta i ovog grada i ovog rata.Želeli su da se konačno odmore od svakodnevnih iscrpljujućih borbi.Mnogi su još verovali da će Nemačka da pobedi u ovom ratu,neki su mislili da će biti sa porodicama za Božic,ali Sovjeti su imali druge planove za prazničnu sezonu.Njihov otpor je bio žestok iako su bili znatno potreseni artiljerijskim udarom koji im je naneo dosta žrtava.Posebno teške borbe su bile za zavode Crveni oktobar i Barikade koje su Rusi prebacivanjem svežih rezervi preko Volgeuspeli da odbrane dok je Traktorski zavod pao u nemačke ruke.Sredinom novembra je prekinuta nemačka ofanziva i obe vojske su ležale iscrpljene naizgled u pat poziciji.Ali da li je zaista bilo tako.
Prva faza:ofanziva Nemaca
Operacija „Blau“ je počela 28 juna 1942 moćnom artiljerijskom pripremom.Nemačke trupe brzo su postigle zavidne uspehe,ali ne i presudne,npr nisu ispele da istisnu i zarobe Jugozapadni front kod Voronežja.Naročito je dobro napredovala nemačka 6 armija pod komandom generala Paulusa koja je 17 jula uspela da prodre u Staljingradsku oblast započinjući tako Staljingradsku bitku.Samo nekoliko časova kasnije od ostataka južnog fronta i jedinica na tom području formiran je Staljingradski front od približno 16 divizija od sa 180 000 000 ljudi,360 tenkova i 337 aviona i 7900 topova i minobacača.6 Armija je tada brojala 14 divizija od 270 000 000,8000 topova i 500 tenkova.Podržavala ih je 4 Luftflota Rihthofena sa 1200 aviona.Neposredno ispred nje su bile sovjetska 62 i 64 armija.Međutim sovjetima su pristizala sve veća pojačanja,ali uprkos tome 6 armija je napredovala,mada je odlučeno da se polje njenog delovanja suzi ,a na bok pošalje italijanska 8 armija.Južnije od njih je delovala 4 tenkovska armija generala Hota isturena ka Staljingradu.Hot je pokušao da se 6 avgusta prateći želežničku prugu energičnom ofanzivom probije u južne delove Staljingrada ali je bio odbijen.već 7 avgusta je 6 Paulusova armija istisnula 62 armiju i došla na spoljašnji odbrambeni pojas Staljingrada.Time je završena prva odbrambena faza bitke.
Ruski tenkovi u jurišu u stepama Nemačke mehanizovane kolone na
ispred Staljingrada putu za Staljingrad
Nemci koji su se sada nalazili 40km,a na nekim mestima (Hot) i na daljini 20-30 km planirali su da koncentričnim udarima sa severa i juga brzo slome odbranu Staljingrada izauzmu ga.Sa 15 avgustom se nastavila nihova ofanziva i započela druga odbrambena faza Staljingradske bitke.U ovoj fazi Nemci su sadejsvom svih rodova vojske slomili rusku odbranu na Donu i formirali mostobrane za dalje nastupanje.23 avgusta 6 armija je uspela da probije odbranu na spoju 4 oklopnog korpusa i 62 armije ida se probije do Rinoka na Volgi uprkos žestokom sovjetskom otporu ida odatle počne napade na jug ka severnim predgrađima staljingrada.Ona je ovom brešom rasekla Staljingradski front na pola i okružila 62 armiju.Sa 23 avgustom počela su i masovna bombardovanja Staljingrada.Sa 700 aviona Nemci izvršili napad bombardujući masovno grad zapaljivim bombama.Budući da je bilo leto,suvo vreme a u gradu je postojao veliki broj drvenih kuća i skladišta nafte grad je za tili čas planuo.Bilo je mnogo žrtava što civila što sovjetskih rezervi.Ali sovjetsko stanovništvo nije pokleknulo,ono se odmah bacilo na gašenje požara, iako je to bilo teško jer je bombardovanje oštetilo vodovod,simultano organizujući dobrovoljačke bataljone i upućujući ih u žar bitke koja se već prenosila u Staljingrad.Protivavionski topovi 85mm kojima su upravljale i sovjetske devojke i srednjoškolci uspešno su odbijale i nemačke avione i tenkove.Ali Nemci su napredovali stopu po stopu i 12 septembra uspeli da se približe na 2 do 10km od grada.Komandu nad okruženom 62 armijom preuzeo je tada energični general Čuikov primivši komandu od generala koji je smatrao da je dalji otpor 62 armije uzaludan.On se odmah sa svojim štabom prebacio na samu liniju borbe.Odlučio je da brani grad do poslednjeg.“Ili ćemo ga odbraniti ili ćemo svi izginuti u njemu.Za nas preko Volge nema zemlje!“ rekao je.Već sledećeg 13 septembra Nemci su uz artiljerijsku podršku krenuli u „konačan“ juriš na Staljingrad.Nemci su uspeli da se probiju u sam grad i tada su počele ogorčene gradske borbe.Čuikov je znao da nadmoćnijeg nepriljatelja mora uvesti u borbu iscrpljivanja.Ali prvo je trebalo održati postojeće stanje pre nego što prva neophodna pojačanja ( 13 gardiska divizija) stignu.Dotada su grad trebale da održe jedinice novomobilisanih radnika i iznurene jedinice koje su se povukle u grad.One su uspele da to ispune i da posle žestokih borbi zadrže Mamajev kurgan koji je bio kritičan za uspešno prebacivanje pojačanja preko Volge.Ali Nemci su uspeli da napreduju u drugim krajevima grada i da na nekoliko mesta izbiju na Volgu.Ali sada se pojavio problem kako da ih zadrže.Nemačka doktrina blitzikriega nije bila primenjiva u urbanim uslovima,a Sovjeti su posle Sevastopolja i Lenjingrada znali kako se boriti u gradu.Oni su od prisutnih jedinica obrazovali male i pokretljive jurišne odrede.Oni su napadajući frontalno i u pozadini lišili Nemce artiljerijske i vazdušne podrške jer su Nemci tako gađali i svoje vojnike.Fabrika „Barikada“ je branioce oskrbila i sa 12 tenkovskih kupola koje su bile montirane kao samostalne vatrene tačke.Svaka zgrada je pretvorena u tvrđavu. Takva je na primer bila čuvena Pavlovljeva kuća.Nju je 58 dana u opkoljenom području branila grupa od 10-tak ljudi.Oni su uspeli da osujete svako dalje napredovanje Nemaca na tom području.A Nemcima je pravila toliko problema da je na kartama Paulusa ona obeležena kao neosvojiva tvrđava koju brani najmanje 1 bataljon.Ali to je bila ustvari obična trospratna kuća koju je umešno branio vodnik Pavlov i njegovi vojnici. Borbama se dnevno front menjao u metrima.Dešavalo se da jedna zgrada dnevno menja vlasnika i po 20 puta.Dok bi se Nemci branili na spratovima Sovjeti bi nadirali iz prizemja i taman kada bi Sovjeti uspeli da očiste spratove Nemci bi zauzeli prizemlje.I tako u beskonačnost.Ali nije samo sovjetska umešnost zaustavila Nemce već i ogroman moral i boraca i civila.Rusi su se retko predavali,mnogi civili su se dobrovoljno priljavljivali u vojsku dok su sovjetski radnici nastavili proizvodnju naoružanja i u ratom zahvaćenom gradu.Bilo je primera da u tek dovršeni tenk uskače posada na jednom kraju fabrike i priključuje se borbi koja je besnela na drugom kraju iste fabrike.
General Paulus je bio šokiran teškim gubicima i sporim napredovanjem svoje 6 armije.Pojačanja su morala da se dovlače čak iz Francuske.Što se približavala zima Nemci su postajali sve očajniji.Hitler je 14 oktobra izdao naredbu za poslednji veliki napad u toj godini sa ciljem da se zgromi i poslednji bolšljevički bastion na levoj obali Volge.Posle snazne artiljerijske i avionske pripreme nemački vojnici su puni vere u sebe i elana jurnuli na sovjetske položaje.Njima je već bilo dosta i ovog grada i ovog rata.Želeli su da se konačno odmore od svakodnevnih iscrpljujućih borbi.Mnogi su još verovali da će Nemačka da pobedi u ovom ratu,neki su mislili da će biti sa porodicama za Božic,ali Sovjeti su imali druge planove za prazničnu sezonu.Njihov otpor je bio žestok iako su bili znatno potreseni artiljerijskim udarom koji im je naneo dosta žrtava.Posebno teške borbe su bile za zavode Crveni oktobar i Barikade koje su Rusi prebacivanjem svežih rezervi preko Volgeuspeli da odbrane dok je Traktorski zavod pao u nemačke ruke.Sredinom novembra je prekinuta nemačka ofanziva i obe vojske su ležale iscrpljene naizgled u pat poziciji.Ali da li je zaista bilo tako.
Nemački vojnici na ulicama ratom Ruski dobrovoljački Ruske elitne gardijske
razorenog Staljingrad radnički odred jedinice na položaju
Dok je Nemačka 6 armija bila zaustavljena u Staljingradu i grupa armija A Vilhema Lista je bila zakucana na Kavkazu .Iako je bila snažna (167 000 000 vojnika) i opremljena alpskim jedinicama ona nije uspela da ostvari zacrtane ciljeve.Ona je u početku ostvarila solidne rezultate napredovavši oklopnim jedinicama duž Crnomorske obale i obale Kaspijskog jezera,osvojivši Elbrus ali nije zarobila Grozni,dok su rafinerije Majkopa nađene uništene.Konačno napredovanje Nemaca je zaustavljeno na reci Terek ispred Groznog gde im je Crvena armija nananela velike gubitke te su Nemci i na ovm pravcu morali da pređu u defanzivu iako se nisu dočepali željenog cilja- nafte koja je već počela da stvara teškoće pri pokretima motorizovanih i oklopnih jedinica.Druga faza bitke
Sovjetska protiofanziva
U novembru 1942 STAVKA (sovjetska vrhovna komanda) je odlučila da izvede niz ofanzivnih operacija koje bi promenile tok rata.Šifrovani naziv ove operacije je bio „Uran“.Glavna protivofanziva je trebala da se preduzme na području Staljingrada ,dok su ofanzive drugim delovima fronta bile od sekundarnog značaja.Neposredna odluka o izvođenju operacije doneta je je 13 septembra na savetovanju Žukova i Vasiljevskog.Operacija se sastojala od dva zadatka:prvog -opkoljavanja protivničkih trupa na području grada.;i drugog- njihovog uništenja.Pripreme za ofanzivu su podrobno urađenje i u najvećoj tajnosti.Trupe su prevožene i njihova koncentracija je vršena pod kamuflažom.I tako je skupljena velika koncentracija trupa i najmodernijeg oružja uključujući i najmodernije tenkove T-34 i KV (Kliment Vorišilov) koji su bili mnogo superiorniji od nemačkih.Sovjeti su pravilno ocenili da im na glavnim pravcima stoje snage kvalitativno i kvantitativno slabije i da će proboj biti siguran.Naime bokove 6 i 4 oklopne armije su branile Rumunske trupe (3 armija Dimitreskua i 4 Armija Konstantineskua) sa nekim brojem slabijih nemačkih jedinica.Nemci uopšte nisu slutili o sovjetskoj ofanzivi niti su primetili nijhovu koncentraciju na desnoj obali Dona severoistočno od Staljingrada.Čak je i Paulus izvršavajući Hitlerove naredbe naredio svim starešinama zaklučno sa komandantima pukova naredbu o daljem nastupanju na Volgu i osvajanju Staljingrada 17 novembra,tj samo dva dana pre početka „Urana“.
Operacija „Uran“ je počela moćnom artiljerijskom pripremom 19 novembra iz 3500 topova, minobacača i kaćuša.Ispaljeno je 689 000 granata.Udar je bio toliko iznenadan j jak da je većina rumunskih trupa bila izbačena iz stroja.Naviknuti samo na pozadinske i stražarske dužnosti suočeni sa kvalitativno i brojno nadmoćnijim protivnikom veliki broj Rumuna je bacao oružje i tražio spas u bekstvu ka zapadu.Iza Rumuna se nalazio rezervni nemački ešalon koji je pokušao protivnapad,ali je bio bukvalno slišćen jačinom sovjetskog napada.Nemačka 6 armija videći šta joj se dešava na bokovima i ugrožena sovjetskim nastupanjem tražila je od nemačke vrhovne komande dozvolu da se povuče na Don.Ali odgovor je bio da 6 armija treba da ostane u Staljingradu kao „jež“ pri probijanju njenih krila i da se već vrše protivakcije.Ali već 22 novembra sovjetske prethodnice su izbile na Kalač na Donu i završile okruživanje protivnika.Nemačka 6 armija je bila odsečena.
Sovjetske jedinice u nezadrživom Rumunske jedinice nisu bile Sovjetski oficiri planiraju
kontranapadu dorasle Sovjetima pravce nastupanja
Munjevita brzina izvođenja „Urana“ je iznenadila nemačku Vrhovnu komandu ,ali je nije bacila u očajanje.Od preostalih neopkoljenih jedinica na jugu formirana je grupa armija Don kojo je kao glavni zadatak bilo postavljeno oslobađanje 6 armije iz okruženja.Grupom armija Don rukovodio je feldmaršal Manštajn.Njegova grupacija je dobijala nove jedinice iz Evrope predodređene za protivnapad.Od tih jedinica on je naročito računao na 2 oklopne divizije iz Francuske od kojih je hteo da obrazuje novu oklopnu udarnu grupu pod Hotom.Ali za neko vreme zahvaljujući dejstvu partizana njihova koncentracija je bila osujećena.Manštajn je izradio planove „Zimske oluje“ koju je podelio na dve etape-prvu etapa da Hot sa oklopnim jedinicama probije koridor do 6 armije i uspostavi snabdevanje;druga etapa – potpuno razbijanje okruženja.Međutim Manštajn nije znao da i Sovjeti planiraju novu ofanzivu,tzv operaciju „Saturn“ koja bi iskoristila opštu poremećenost nemačke odbrane,probila odbranu slabe italijanske 8 armije i probila se na zapad sve do Rostova i Milerova iako je to moguće okružila grupu armija Don i ostale nemačke jedinice na Kavkazu.Ona je bila predviđena za 10 decembar ali je zbog priprema morala biti odložena za 16 decembar.
razorenog Staljingrad radnički odred jedinice na položaju
Dok je Nemačka 6 armija bila zaustavljena u Staljingradu i grupa armija A Vilhema Lista je bila zakucana na Kavkazu .Iako je bila snažna (167 000 000 vojnika) i opremljena alpskim jedinicama ona nije uspela da ostvari zacrtane ciljeve.Ona je u početku ostvarila solidne rezultate napredovavši oklopnim jedinicama duž Crnomorske obale i obale Kaspijskog jezera,osvojivši Elbrus ali nije zarobila Grozni,dok su rafinerije Majkopa nađene uništene.Konačno napredovanje Nemaca je zaustavljeno na reci Terek ispred Groznog gde im je Crvena armija nananela velike gubitke te su Nemci i na ovm pravcu morali da pređu u defanzivu iako se nisu dočepali željenog cilja- nafte koja je već počela da stvara teškoće pri pokretima motorizovanih i oklopnih jedinica.Druga faza bitke
Sovjetska protiofanziva
U novembru 1942 STAVKA (sovjetska vrhovna komanda) je odlučila da izvede niz ofanzivnih operacija koje bi promenile tok rata.Šifrovani naziv ove operacije je bio „Uran“.Glavna protivofanziva je trebala da se preduzme na području Staljingrada ,dok su ofanzive drugim delovima fronta bile od sekundarnog značaja.Neposredna odluka o izvođenju operacije doneta je je 13 septembra na savetovanju Žukova i Vasiljevskog.Operacija se sastojala od dva zadatka:prvog -opkoljavanja protivničkih trupa na području grada.;i drugog- njihovog uništenja.Pripreme za ofanzivu su podrobno urađenje i u najvećoj tajnosti.Trupe su prevožene i njihova koncentracija je vršena pod kamuflažom.I tako je skupljena velika koncentracija trupa i najmodernijeg oružja uključujući i najmodernije tenkove T-34 i KV (Kliment Vorišilov) koji su bili mnogo superiorniji od nemačkih.Sovjeti su pravilno ocenili da im na glavnim pravcima stoje snage kvalitativno i kvantitativno slabije i da će proboj biti siguran.Naime bokove 6 i 4 oklopne armije su branile Rumunske trupe (3 armija Dimitreskua i 4 Armija Konstantineskua) sa nekim brojem slabijih nemačkih jedinica.Nemci uopšte nisu slutili o sovjetskoj ofanzivi niti su primetili nijhovu koncentraciju na desnoj obali Dona severoistočno od Staljingrada.Čak je i Paulus izvršavajući Hitlerove naredbe naredio svim starešinama zaklučno sa komandantima pukova naredbu o daljem nastupanju na Volgu i osvajanju Staljingrada 17 novembra,tj samo dva dana pre početka „Urana“.
Operacija „Uran“ je počela moćnom artiljerijskom pripremom 19 novembra iz 3500 topova, minobacača i kaćuša.Ispaljeno je 689 000 granata.Udar je bio toliko iznenadan j jak da je većina rumunskih trupa bila izbačena iz stroja.Naviknuti samo na pozadinske i stražarske dužnosti suočeni sa kvalitativno i brojno nadmoćnijim protivnikom veliki broj Rumuna je bacao oružje i tražio spas u bekstvu ka zapadu.Iza Rumuna se nalazio rezervni nemački ešalon koji je pokušao protivnapad,ali je bio bukvalno slišćen jačinom sovjetskog napada.Nemačka 6 armija videći šta joj se dešava na bokovima i ugrožena sovjetskim nastupanjem tražila je od nemačke vrhovne komande dozvolu da se povuče na Don.Ali odgovor je bio da 6 armija treba da ostane u Staljingradu kao „jež“ pri probijanju njenih krila i da se već vrše protivakcije.Ali već 22 novembra sovjetske prethodnice su izbile na Kalač na Donu i završile okruživanje protivnika.Nemačka 6 armija je bila odsečena.
Sovjetske jedinice u nezadrživom Rumunske jedinice nisu bile Sovjetski oficiri planiraju
kontranapadu dorasle Sovjetima pravce nastupanja
Munjevita brzina izvođenja „Urana“ je iznenadila nemačku Vrhovnu komandu ,ali je nije bacila u očajanje.Od preostalih neopkoljenih jedinica na jugu formirana je grupa armija Don kojo je kao glavni zadatak bilo postavljeno oslobađanje 6 armije iz okruženja.Grupom armija Don rukovodio je feldmaršal Manštajn.Njegova grupacija je dobijala nove jedinice iz Evrope predodređene za protivnapad.Od tih jedinica on je naročito računao na 2 oklopne divizije iz Francuske od kojih je hteo da obrazuje novu oklopnu udarnu grupu pod Hotom.Ali za neko vreme zahvaljujući dejstvu partizana njihova koncentracija je bila osujećena.Manštajn je izradio planove „Zimske oluje“ koju je podelio na dve etape-prvu etapa da Hot sa oklopnim jedinicama probije koridor do 6 armije i uspostavi snabdevanje;druga etapa – potpuno razbijanje okruženja.Međutim Manštajn nije znao da i Sovjeti planiraju novu ofanzivu,tzv operaciju „Saturn“ koja bi iskoristila opštu poremećenost nemačke odbrane,probila odbranu slabe italijanske 8 armije i probila se na zapad sve do Rostova i Milerova iako je to moguće okružila grupu armija Don i ostale nemačke jedinice na Kavkazu.Ona je bila predviđena za 10 decembar ali je zbog priprema morala biti odložena za 16 decembar.
Nemačka protivofanziva je počela 12 decembra napadom dve Hotove oklopne divizije kojima su na bokovima napredovale konjičke i pešadijske jedinice.Nemci su izvršili izvesne prodore,a 6 armija je na svom jugu skoncentrisala preostale tenkove koji su trebali da stupe u akciju kada bi se Hotove jedinice približile na 30 km.Međutim Hot je sve sporije napredovao jer su Sovjeti pojačavali otpor ubacivši u nastalu brešu 2 gardisku armiju.Nemci su ipak uspeli da se probiju do 48 km ispred grada,ali nisu više mogli da napreduju napred.Videći razvoj događaja i mogućnost oslobađanja 6 armije iz okruženja Sovjeti su odlučili da smanje obim postavljenih zadataka „Saturna“ i da počnu sa njegovim izvođenjem.U međuvremenu „Zimska oluja“ se nije odvijala kako je planirano i Manštajn se sve više pribojavao za svoja krila.Ali Hitler je zahtevao da se koridor probije u skoku pre nego što stupe sovjetske protivmere.Manštajn je shodno tome u borbu bacio isvoje poslednje rezeve računajući i 17 panzer diviziju.Ali tada je nastupio „Saturn“ i velika ofanziva na Donu.Uraganska vatra se sručila na položaje italijanske 8 armije čija je odbrana probijena na nekoliko mesta,te je Manštajn bio prinuđen da od preko potrebnih ofanzivnih snaga odvaja neke i šalje nasever.Ali sve više je bio na vidiku slom nemačkih ofanzivnih operacija i opšta ugroženost južne grupe armija.Hitler su uplašio SuperStaljingrada pa je dozvolio Manštajnu da prekine ofanzivu i povuče se na zapad.Time je 6 armija bila osuđena na propast.Nemačke trupe koje su se povukle na zapad i dalje su imale u svojim operatvnim planovima oslobođenje 6 armije iako svi znali da je to nemoguće.Firer je zabranio predaju,i preimenovao 6 armiju u Tvrđavu Staljingrad i pozvao vojnike da izdrže do pomoći.
Nemački vojnici pripremaju Nokturno na ruševinama Nemački ju-52 u misiji
zasedu Sovjetima Staljingrada snabdevanja 6 armije
U Staljingradu koji je bio odsečen od novembra stanje je bilo užasno teško.Sve je bilo hladnije,a Nemci su i dalje nosili letnje uniforme,jer zimske nisu poslate na vreme da se trupama ne bi smanjio moral.Hrane,municije i goriva sve je bilo manje uprkos svim naporima nemačke transportne avijacije čija pomoć ipak nije prelazila ni 1/5 najnužnijih dnevnih potreba.Opracijom Saturn to se još više pogoršalo jer su nemci izgubili veći broj transportnih
aviona kao i obližnje aerodrome koji su pali u sovjetske ruke.Dnevno sledovanje hleba na početku je bilo 100gr,onda 50gr da bi na kraju hleb dobijale samo jedinice koje su se borile.Tretiranje ranjenika u takvim uslovima bilo je gotovo nemoguće.Moral je padao i predavalo se sve više nemačkih vojnika.Ipak većina je i dalje odbijala sve glasnije sovjetske pozive na predaju.Zbog toga su Sovjeti odlučili da eleminišu 6 armiju.
Operacija je dobila ime „Prsten“ i poverena je Donskom frontu kojim je komandovao maršal Rokosovski.Njen početak je predviđen za 10 januar.I tada je i počela.Nemci su se branili žestoko i umešno,vešto sagradivši utvrđenja i smestivši rezerveAli otpor se smanjivao ,sve je bilo manje municije.Velike borbe su vođene za aerodrom Pitomnik koji je bio ključan za snabdevanje.Ali Sovjeti su ga ipak zarobili 15 januara.Teritorija koju su Nemci držali sve više se smanjivala.Paulus je molio Hitlera za dozvolu da kapitulira.Ali Hitler mu to nije dozvolio.Paulus je u poslednim danima bio unapređen u feldmaršala,ali njegove armije je bilo sve manje svakoga dana i on je 27 januara bio prinuđen da kapitulira.Time je završena Staljingradska bitka.
Nemački vojnici pripremaju Nokturno na ruševinama Nemački ju-52 u misiji
zasedu Sovjetima Staljingrada snabdevanja 6 armije
U Staljingradu koji je bio odsečen od novembra stanje je bilo užasno teško.Sve je bilo hladnije,a Nemci su i dalje nosili letnje uniforme,jer zimske nisu poslate na vreme da se trupama ne bi smanjio moral.Hrane,municije i goriva sve je bilo manje uprkos svim naporima nemačke transportne avijacije čija pomoć ipak nije prelazila ni 1/5 najnužnijih dnevnih potreba.Opracijom Saturn to se još više pogoršalo jer su nemci izgubili veći broj transportnih
aviona kao i obližnje aerodrome koji su pali u sovjetske ruke.Dnevno sledovanje hleba na početku je bilo 100gr,onda 50gr da bi na kraju hleb dobijale samo jedinice koje su se borile.Tretiranje ranjenika u takvim uslovima bilo je gotovo nemoguće.Moral je padao i predavalo se sve više nemačkih vojnika.Ipak većina je i dalje odbijala sve glasnije sovjetske pozive na predaju.Zbog toga su Sovjeti odlučili da eleminišu 6 armiju.
Operacija je dobila ime „Prsten“ i poverena je Donskom frontu kojim je komandovao maršal Rokosovski.Njen početak je predviđen za 10 januar.I tada je i počela.Nemci su se branili žestoko i umešno,vešto sagradivši utvrđenja i smestivši rezerveAli otpor se smanjivao ,sve je bilo manje municije.Velike borbe su vođene za aerodrom Pitomnik koji je bio ključan za snabdevanje.Ali Sovjeti su ga ipak zarobili 15 januara.Teritorija koju su Nemci držali sve više se smanjivala.Paulus je molio Hitlera za dozvolu da kapitulira.Ali Hitler mu to nije dozvolio.Paulus je u poslednim danima bio unapređen u feldmaršala,ali njegove armije je bilo sve manje svakoga dana i on je 27 januara bio prinuđen da kapitulira.Time je završena Staljingradska bitka.
